9. poglavlje

Petak. Rano ujutro. Sjedila sam na prozorskoj dasci i gledala perivoj. Nisam mogla vidjeti rosu na travi, ali sam znala da je tamo. Proljetna su mi jutra najljepša. Oko pola sedam sam se obukla probudila cure. Sihaju nikada nije bilo teško probuditi, a Gia se bunila, ali ipak ustala. Izzie, ona je bila nesnosna. Nema šanse da ju se probudi jednim pokušajem. Uviek sam bila viješta u spletkarenju, tako da sam se i sada dosijetila kako je probuditi. Otvorila sam vrata spavaonice i naluknula se.

„Ej, Aaron, ne, ne će se probuditi. Samo ti odi bez nje.“

Glumila sam, naravno, ali bilo je uspjeha. Izletila je iz kreveta i našla se pokraj mene, a kada je shvatila što sam napravila skoro me udavila. Na kraju je samo rekla da će mi to već nekako vratiti. Spremile smo se i sišle u društvenu. Cure su otišle u Veliku dvoranu na doručak, a ja sam čekala Davida. Starz i Aaron su se zajedno spustili iz spavaonica, ali David nije bio s njima. Eh da, oni dijele spavaonicu.

„Jutro.“ Pozdravili su me.
„Jutro. Cure su dolje na doručku. Gdje je David?“ upitala sam ih.
„Još gore.“ Rekao mi je Starz.
„Smijem?“ pitala sam misleći na to da li smijem u spavaonicu.
„Aha. Mislim da da.“ Rekao je Aaron, a onda se nadovezao. „Nažalost, već je obučen.“ Htio me isprovocirati, a ja sam mu ovaj puta odgovorila malo zapanjujuće.
„Uskoro neće biti. Za to ću se pobrinuti.“ Aaron se samo zabuljio u mene, a i Starz je razrogačio oči.
„Papa dečki.“ Rekla sam im i krenula prema muškim spavaonicama. Dok sam se penjala stubama otkopčala sam četri gumba svoje zagasito plave košulje. Kosu sam raspustila i dosezala mi je do struka. Kada sam ušla u spavaonicu ona je bila prazna. Naslonila sam se na vrata.

„Dobro jutro.“ Neodređeno sam pozdravila. David je izašao iz kupaonice obučen u tamne traperice i jednostavnu bijelu košulju kratkih rukava.
„Nije li to malo napasno?“ upitao me gledajući moju odjeću.
„Samo za određene osobe.“ Prišao mi je i poljubio me. Imala sam namjeru provesti svoj plan u dijelo. Ruke sam mu oplela oko vrata ne dopuštajući mu da se odmakne ni centimetar od mene. Kada se odmaknuo od mene na trenutak da me pogleda samo se zahihotao jer je shvatio svrhu moje odjeće. Shvatio je da ga pokušavam zavesti. Ali nije shvatio što mislim poslije toga, pa mi je popustio misleći da je to sve što želim. Ponovno me poljubio stavivši jednu ruku meni na zatiljak, a drugu oko struka. A onda sam ja maknula ruke s njegova vrata i spustila ih do svoje košulje. Pokušala sam je što brže do kraja otkopčati i išlo mi je, ali onda se David odjednom ukočio. U istom se trenu našao korak od mene.

„Što to radiš?“ promuklo me upitao.
„Zar ne možemo markirati dva sata?“ izbjegavala sam temu.
„Ne.“ Odrješito je rekao. Otkopčala sam zadnja dva gumba košulje i pustila ju da padne na pod.
„Jesi li siguran?“
„Da.“ Prišao mi je i podigao košulju s poda. „Molim te, obuci se.“
„Ne.“ rekla sam mu i nisam uzela košulju. „Objasni mi.“
„Što?“
„Zašto se tako ponašaš.“
„Ja... trebali bi prije razgovarati. Nemoj se, molim te, ljutiti.“ Poljubio me u čelo i ponovno ponudio košulju. Prvo sam okljevala, a onda sam je uzela.
„Hvala.“ Rekao je s olakšanjem. „Znaš, ne mogu se koncentrirati kad si mi takva.“ Pokajnički se nasmještio. Navukla sam košulju i krenula je zakapčati, ali su mi se prsti tako tresli da mu nije uspjevalo. Tek me sada sustiglo. Šok. Osijećaj odbijenosti. Spustila sam pogled. David me odjednom primio za ruke i stavio ih iza svojih leđa, a onda me zagrlio. Tek sam tada, po mrlji koju sam ostavila na njegovoj košulji shvatila da plačem. Duboko sam udahnula i obrisala suze, ali su mi se ruke još tresle.
„Daj, ja ću.“ Rekao je David i zakopćao mi košulju. Do kraja. Kada sam se napokon sabrala znala sam što želim reči.
„Oprosti.“
„Hej, nemoj se ti ispričavati.“ Ponovno me zagrlio i gladio po kosi kao kakvo dijete. Pustio me tek kada mi se disanje potpuno smirilo.
„Slušaj.“ Pogledao me u oči. „Želim razgovarati s tobom zato što moraš znati neke stvari. Jasno?“ glas mu je bio autorativan i odlučan.
„Da, jasno.“ Nasmiješila sam se.
„Sada moramo na nsatavu. Počinje za 10 minuta.“ Povukao me iz spavaonice prema kabinetu proricanja sudbine.
„Ovako, poslije ja imam još i metlobojski trening pa ne ću imati vremena, ali nađemo se ispred društvene u pola sedam. Može?“
„Može.“

Ušli smo u učionicu jedva minutu prije profesorice. David je sjeo kraj Starza i Olivera, a ja kraj cura. Rekla sam im da ništa nije bilo. Nakon što je napokon zvonilo izašli smo svi zajedno iz učionice. Aaron je stajao pred njom i prišao mi čim me ugledao.

„Poslije nastave.“ Rekla sam mu.
„Ne.“
„Da!“
„Kada?“
„U 4.50. Ok?“
„Bolje ti je.“ Odbrusio je, prostreljao Davida pogledom i otišao.
„Što je ovo bilo?“ upitala me je Sihaja.
„Zabrinuti braco.“ Protisnula sam još ljuta kroz zube.
„Ma baš je sladak.“ Komentirala je Izzie na što smo nas šestero crkli od smijeha, a ona se zacrvenila.

A nastava k'o nastava, ništa posebno. Za ručkom smo raspravljali o napitku kojeg će mo pripravljati slijedećih šest mjeseci. Pauza za ručak od sat vremena je brzo prošla, a ja na svu sreću nisam srela Aarona. Kada smo išli prema staklenicima, Gia me povukla na starnu.

„Trebam tvoj savijet.“ Grozničavo me pogledala.
„Gia? Što je?“ odmah sam se zabrinula. Odvazala je maramu s vrata i na vratu su joj se ukazale dvije tamnoljubičaste masnice.
„Bože Gia!“
„Znam, znam. Nisam mislila da će biti tako vidljive!!“ uspaničila se.
„Samo malo. Zašto si u takvoj panici? Samo kaži Fredu da ne grie tako jako.“ Zgrozila sam se na tu pomisao.
„Stvar je u tome što mi to nije napravio Fred!! Ayumi, sijećaš se Jamesa? Bivšeg?“ razrogačila sam oči.
„Aha, sijećam ga se. Kako si mogla?“
„Znaš kako mi je krivo! Kunem ti se da se više nikada neće ponoviti! Ali jučer me uhvatio nespremnu!“ paničarila je. Jako. Primila sam je za nadlaktice.
„Gia! Smiri se. U redu je. Nemoj reči Fredu, a ne ću ni ja. I nemoj da se ponovi.“
„U redu.“
„Duboko udahni.“ Poslušala me i malo se smirila. Krenule smo prema staklenicima.
„Kako da to prekrijem?“
„Puder, draga moja. I imam ja nešto posebno za tebe. Prekriva sve.“
„Hvala.“ Zagrlila me.
„Nema problema.“

Sat je bio ubitačno dosadan. Iako volim Travarstvo, ovo je bilo stvarno dosadno. Zapravo sam osamdeset posto vremena razmišljala o Davidu i tom razgovoru. McGonagallican je oduzela Gryffindoru 10 bodova zbog moje nepažnje. Iskreno, nije me bilo briga. U 16.50 je Aaron stajao pred učionicon. Okrenula sam očima. Izzie ga je na brzinu poljubila, a onda su svi otišli negdje se zabavljati.

„Da?“ upitno sam pogledala Aarona.
„Ti misliš da je ova tvoja veza s Davidom ozbiljna, jel?“
„Da.“
„Što ti je bilo danas ujutro?“
„Ništa.“
„Ayumi...“
„Gle, moja stvar, nije li?“
„Što se dogodilo ujutro?“ prešao je preko mojeg pitanja.
„Ništa.“ Smireno sam odgovorila.
„Jel ti želiš...?“ bilo mu je neugodno.
„Da, želim.“ I dalje sam bila smirena. Jako sam ga dobro poznavala i znala sam da se ponaša prezaštitnički.
„Ja sam...“
„Da?“
„Razgovarao sam s Davidom...“
„Molim?“
„Rekao sam mu da ne dozvoljavam to.“
„Ti ne dozvoljavaš? Ti?“ razljutio me, ali nisam vikala.
„Imaš 15 godina...“ a ne.
„Slušaj me“
„Ayumi...“
„Ne! Slušaj me.“ Naredila sam mu. Zašutio je. „Ti se ponašaš previše zaštitnički. Znam da si mi stariji brat i sve, ali da li ja znam išta o tebi u vezi toga? Ne, ne znam. A želim znati, jer smo si sada postali jako dobri.“
„Ok. Želiš znati? Želiš znati zašto se ponašam tako zaštitnički?“
„Da.“
„Ayumi, sa trinaest i pol sam spavao s nekom curom kojoj više ne znam ni ime. Bio sam pijan i želio sam to obaviti tako da budem neka faca. Krivo mi je. Naravno da mi je sada krivo. Nisam više takav, ali drugi to ne shvaćaju. Misle da odvučen cure u krevet i da ih onda ostavim. Nije više tako.“pogledao me u oči. „Vidiš zašto se ponašam prezaštitnički.“
Sada, kada mi je objasnio, razumjela sam. Kimnula sam mu. Do sada to nisam znala.
„Nisam ja takva.“
„Znam, ali svejedno se nadam da znaš da sam ti uvijek tu.“
„Ma znam. Ti si moj veliki braco.“ Nasmijali smo se.
„Oprosti zbog svega. Mislio sam da se trebam brinuti za tebe, ali previše si samostalna.“
„Hvala.“
„Ma, skroz svejedno... Ajde, prošlo je pola šest.“
„E, moram se naći s Davidom u pola sedam.“ Znatiželjno sam ga pogledla očekujući nekakvu reakciju.
„Ne bi li se trebala urediti?“ zeznuo me.

On je otišao u svoju, a ja u svoju spavaonicu. Cure su bile tamo. Pozdravila sam ih i otvorila svoj ormar.

„Sljedeći petak je bal.“ Obavijestila me Izzie.
„Već?“ iznenadilo me.
„Aha. I nas tri želimo da nam sašiješ haljine.“ Rekla je Gia.
„Naravno, mi će mo ti pomoći.“ Ubacila se Sihaja.
„Četiri haljine do petka?“ nemoguće...
„Slušaj plan,“ Sihaja je stala objašnjavati „Ovog puta je tema glamur. Nemoj ništa pitati.“ Znala sam tko je tu temu predložio. Lana Glosle, uobražena bogatašica. „Znaći, haljine su kratke i zavodljive.“ Nasmijala sam se.
„Vi stvarno mislite da je lako to napravit? A i ovako će mo ih obući samo jednom.“ Komentirala sam prekopavajući ormar u potrazi za maijcom dugih rukava.
„Pa... Stvar je u tome da će doći i škola Lauxbrund.*“ rekla je Gia.

*Lauxbrund- čarobnjačka škola na sjeveru Njemačke.

„Zar nemate dečke?“ upitala sam ih.
„Imamo, ali ih svejedno moramo zadiviti.“ Nasmijala se Izzie.
„Pa....“ htijela sam ih malo izluditi. „Može.“ Pristala sam na kraju.“

Cure se me gotovo srušile na pod kad su me zagrlile. Do besvijesti su mi zahvaljivale.

„Ali...“ sve tri su me pogledale. „Trebat će mi pomoć.“ Nasmiješila sam se kada su odahnule.
„Sutra idemo u Hogesmade po materijale i to, ok?“
„Aha.“ Gia.
„Naravno.“ Izzie.
„Jedva čekam.“ Sihaja.

Rekla sam im da se idem naći s Davidom i u šest i dvadeset pet izašla iz društvene. Već me čekao. Prilmila sam ga pod ruku ne prozboreći ni riječi.

„Idemo do jezera?“ upitao me. Samo sam kimnula. Hodali smo u tišini, a on je progovorio kada smo izašli iz dvorca. Jedva sam ga pohvatala jer je sve brzo izgovorio ne gledajući me u oči.

„Spavao sam sa tri cure u Durmstragu. Ali nije mi bilo stalo do njih kao do tebe. Stvarno. Iskreno se nadam da mi vjeruješ jer nikada nisam bio tako zaljubljen u nekoga kao sada i ovdje u tebe.“
Ukočeno sam stajala gledajući ga u oči. Odmahnula sam glavom, a oči su mi postale suzne. Ali nisam bila ljuta ili razočarana. Bila sam... sretna? David me začuđeno gledao.

„Znaš...“ nisam znala od kuda početi. Zabrinuto me gledao pa sam se slabašno nasmiješila. „Stvarno sam mislila da sam nešto jako strašno napravila. A to... u Durmstrangu, mislilm... nemaš se uopće pravo ispričavati ili tako nešto. Ne znam što drugo da ti kažem.“ Stajali smo između dvorca i jezera ne mičući se. A onda se on napokon pomaknuo i, kao da se ništa nije dogodilo, primio me za ruku vodeči prema jezeru. Polako se počelo mračiti i mjesec se pojavio na nebu. Bilo je tako... ne znam... Povjetarac je lagano puhao. Sjeli smo na plažu. Promatrala sam odsjaj i sunca i mjeseca na vodi. David me držao za ruku ne govoreći ništa dok nam je ispreplitao prste. Okrenula sam se prema njemu ne ispuštajući mu ruku. Ne znam zašto mi je to toliko značilo. Nije me gledao. Buljio je u vodu zapravo ne gledajući ništa.

„Pogledaj me.“ Gotovo kao da sam mu naredila.
Podigao je začuđeno pogled.
„Misliš li da bih se trebala ljutiti na tebe zbog onoga?“
Potvrdno je kimnuo.
„Nemoj to očekivati. Ne ljutm se niti se ne budem ljutila. Prihvati to. Ne razumijem zašto misliš da bi se trebala ljutiti.“
„Ne razumiješ. Ono je bilo tek tako, a sada nije.“

Zacrvenila sam se.

„Znam.“

Ušutjeli smo na trenutak, a onda mi je samo meni čujno prišapnuo;

„Volim te.“

8. poglavlje

Kada smo se vratili u Veliku dvoranu bila je gotovo prazna. Na aplesnom sam podiju prepoznala samo Starza i Chanell kako plešu na neku sporu muziku priljubljeni jedno uz drugo. Samo sam se nasmješila. Sjeli smo za stol i gledali kako se plesni podij prazni. Topli prsti su mi prešli po podlaktici i primili mi ruku. David ju je prevrtao u svojim rukama, isprepličući nam prste. Starz i Nell su poslijednji napustili plesni podij i onda se došetali do nas držeći se za ruke.
„Hej.“ Pozdravila nas je Nell.
„Ej.“ Odzdravila sam.
Starz je upitno pogledao Davida koji se nehajno nasmješio.
„Idemo van? Moraš mi štošta ispričat.“ Pogledao me i okrenuo očima. „Zaljubljena derišta.“prošaptao je, a ja sam mu isplazila jezik i nasmijala se. Njih su dvoje otišli u perivoj, a Nell je sjela do mene.
„Poljubila sam ga.“ Rekla sam joj.
„Ti njega? Kako?“ bila je sva zainteresirana.
„Jednostavno sam mu prišla i poljubila ga. A onda me on poljubio...“ nisam dovršila jer sam se počela crveniti, a Nell je prasnula u smijeh i zagrlila me. Bila sam zbunjena.
„Što je?“ upitala sam je.
„Danas ujutro mi je Starz rekao da je napokon nagovorio Davida da ti bar malo pokaže da mu je stalo do tebe. A sad si ti sve obavila.“
„Molim?“
„Ti nisi vidjela kako je on bio sretan kada ste ušli u dvoranu. On je zaljubjen u tebe do ušiju. Čudno mi je da ti Sihaja nije rekla. Mislim, svi osim tebe smo vidjeli koliko mu paše tvoje društvo i kako je uvijek nasmješen uz tebe.“ Nasmiješila sam se na svoju slijepost.Kako to nisam vidjela? Ah... „Haljina ti je prekrasna.“ Prenula me iz razmišljanja.
„Joj, hvala.“ Pogledala sam si haljinu i zapitala se što ću s njom sad kad balo prolazi. „Što češ napravit s haljinom sad poslije bala?“ upitala sam Nell.
„Pa... ne znam zapravo.“
„Ni ja...“

DVA DANA POSLIJE
Starz cijelo vrijeme zafrkava Davida u vezi mene, a ja ga stalo mlatim. Danas je na Preobrazbi sjedio klupu ispred mene i podrugljivo govorio Davidu nešto o tome kako se ponašamo kao golupčići i zato je od mene dobio gumicom u glavu.
„Au!“ protrljao je glavu.
„Skrable, Hamasaki, VAN!“ Izderala se McGnagallica i istjerala nas van.
Čim smo izašli Starz se nasmijao.
„Hvala na ovome.“ Rekao mi je.
„Koji si ti....“ nisam stigla dovršiti rečenicu jer me Starz počeo škakljati.
„Ma... marš.... Starz.... prestani!“ vrpoljila sam se i napokon uspjela izmaknuti se.
„Ti si lud!“ izjavila sam.
„Znam.“ Nasmijao se.
„Oke, mi moramo razgovarat.“ Sad sam mu se ozbiljno obratila. Krenula sam prema učionici čarolija koje smo imali sljedeči sat. „Zašto mrcvariš Davida?“ pomalo ljutito sam ga pitala.
„Ma ne brini...“
„Kako da ne brinem kad mi se jedva na pola metra približi kad si ti u blizini.“
„Pa kad se cmakate svaku minutu.“
„A ti i Nell to niste radili?“
Malo je šutio i onda se odjednom nasmješio.
„Ma imaš pravo. Oprosti.“ Tako me čvrsto zagrlio da sam pomislila kako mi rebra pucaju.
„Starz? Starz, ne mogu disati.“ Jedva sam protisnula kroz zube. Pustio me i nasmješio se.
„Pa što je tebi?“ bila sam malo smetena njegovim ponašanjem.
„Ma... Samo...“ sjeo je na pod ispred učionice i zagledao se niz hodnik.
„Starz?? Što je??“ sad sam već bila zabrinuta. Sjela sam do njega.
„Mislim da me Nell više ne voli.“ On nikada nije bio u takvoj agoniji kao sada.
„Molim?“ u to nisam mogla vjerovati.
„Nekako je... Ne znam. Drugačija.“
„Starz, ima 14 godina. Mjenja se. Pa vidiš mene. Sva sam luda.“ Uspjela sam ga nasmijati. „ Ne brini, imati će te vremena za ljibakanje. Sad joj trenutno nešto drugo zaokuplja, al to ne znaći da te ne voli!“
„Jesi sigurna?“
„ Jesam.“ Rekla sam što sam mislila.

NAVEČER
Kasno navečer. Svi su otišli spavati. Sjedila sam u naslonjaču do prozora i buljila van.
„Hej.“ Šapnuo mi je David u uho.
„Hej.“ Okrenula sam se prema njemu i poljubila ga.Na tren sam se razdvojila od njega, ali me primio za zatiljak i povukao natrag prema sebi.
„Ne još. Pusti me još malo da uživam.“ Prošaptao je i ponovno me poljubio. Nisam se opirala. Tko bi? Netko se nakašljao. S mukom sam se odvojila od Davida. Starz. I Nell. Starz mi je namignuo i onda se obratio Davidu.
„Bolje ti je da malo prekineš.“ Savjetovao ga je. „Jadna cura ne može do daha.“ I ja i Nell smo se nasmijale, a David je samo okrenuo očima. Starz i Nell su išetali iz društvene, a onda mi je palo na pamet. Kako to da je Starz u Gryffindorskoj društvenoj? I kako to da je izašao s Nell iz spavaonica? Čovječe, Starz! Čut ćeš ti mene.
Nisam se sad htijela zamarati time. David je sjeo u naslonjač do mene.
„Ma daj.“ Požalila sam se.
„Što je?“ začuđeno me pitao. Uzdahnula sam i ustala iz naslonjača i sjela Davidu u krilo.
„Reči će mo Starzu da smo bili jako dobri. Lagat će mo mu.“ Nasmijala sa se te ga poljubila.

Još jedan blog

Otvorila sam još jedan hpff blog!!! Posjetite me. Amber (Dora)
Ispod imate sedmo poglavlje (za one koji ga nisu pročitali) i tamo ostavljajte komentre. Kojih će (NADAM SE) biti puno...
PoZzy...

7. poglavlje

Izzie i Aaron su zajedno, Starz i Chanell, Sihaja i Harry, Gia i Fred... U društvu smo još i David i ja, samo što mi nismo par. Kraj je četvrtog mjeseca i stvarno je toplo. Napokon je i subota. Subota rano ujutro. Ustala sam oko pola šest i sad sam se krenula oblačiti. Prvo sam obukla tamno tirkizan dvodjelni badekostim, a na to samo navukla zelenu haljinu na bretele. Iz ormara sam izvukla zelene japanke i crveni ručnik. Planirala sam jutro provesti skupajući se i sunčajući. A da, nisam vam još rekla. Jedan dio jezera je namjenjen kupanju. Zapravo Dumbledore je dobio ideju da jedan dio jezera uredi kao plažu kada je bio u Londonu i čuo bezjačku djecu kako pričaju o ljetovanju. Sada je dio uz Zabranjenu šumu pretvoren u pješčano-šljunčanu plažu, a mulj je postao bistra voda. Spustila sam se u praznu društvenu i nastavila do Plaže. Ostavila sam japanke, haljinu i ručnik na šljunku i popela se ja stjenu. I sami znate da kad Dumbledore nešto radi da to nikada ne napravi umjereno. Skočila sam u vodu i zaplivala.
***
Netko mi je zaklonio sunce pa sam otvorila oči.
„Što ti tu radiš?“ upitala sam. David...
„Hej, pa što zabravljaš da sam u vašem „društvu“ sada?“
„A joj, da...“
„ Vidim da užiaš.“
„Pa da, malo.“
„Malo? Prošlo je osam...“
„Molim??? Osam??? Čovjeće!!“ mislila sam da sam samo malo zadrijemala, a kad ono dva sata sam spavala.
„ Došao sam vidjeti jesi li živa. Nisi bila na doručku pa mi je Sihaja rekla da bi trebala biti naplaži.“
„Aha. Znači doručak je prošao.“
„Da. Donio sam karte. Znaš remi?“
„Naravno.“
Sjeo se do mene na ručnik i podjelio karte. Nakon tri partije (dvije sam ja pobijedila i jednu on. Jupi jej za mene J) stigao je i ostatak društva. Izzie, Aaron, Sihaja, Harry, Gia, Fred i Oliver.
„Ej ljudi, evo i nas.“ Izzie se držala s Aaronom za ruku, na što sam se ja nasmijala.
„Daj ajde, idemo na kupanje!“ Gia je več bila u badekostimu i na putu prema vodi. Ja sam odmah pošla za njom i pokazala Sihaji i Izzie da dođu. Dečki su posjedali i pokušavali kartati, ali su stalno pogledavali prema nama i nešto komentirali. Nisam se mogla prestati smijati jer sam znala da ne paze na našu sigurnost. Skakale smo, plivale, potapale se i radile još sve i svašta. Kao da nikada nismo bile u vodi. Dečki kao da nam se nisu mislili pridružiti. Uskoro je došao i Starz s obavijesti.
„Ej ljudi, imam obavijest vezanu za prvi bal.“
Dečki surestali kartati, a mi smo se malo primirile u vodi.
„Održat će se sljedeću subotu i počet će u sedam navečer. Za djevojke je tema „moderna krinolina“, iskreno ne znam što to znači, a deči moraju imati odijela.“
Pridružio se dečkima.
„idete danas birati haljine?“ upitala sam ih.
„Pa, ne znam, kolko je sati?“ upitala je Gia.
„Ej, dečki, kolko je sati?“ Sihaja se zaderala.
„11 i 30.“ Odgovorio je Starz.
„Pa, mislim da, ako sada izađemo iz vode, bez problema stignemo.“ Izrekla sam svoje mišljenje na glas.
„Prvi smo na ručku i onda odmah idemo.“ Dodala je Izzie.
„Može.“ i Gia i Sihaja su se složile.
Izašle smo iz vode, zaogrnule se ručnicima i sjele do dečki.
„Mi danas idemo u kupovinu.“ Izjavila je Izzie.
„Idemo s vama.“ Izjavio je Aaron, a ostatak se složio. Mi se nismo bunile.

TJEDAN DANA POSLIJE
Ja si nisam kupila haljinu. Sašila sam je. Cure nisu znale što radil, al su znale da je nešto. Radila sam svaku slobodnu minutu. I mogu reči da se ponosim svojim radom.


Već je pola šest i u dvorcu je strka. Nas smo se četiri zatvorile u spavaonicu i sad se urđujemo. Ovaj sam čas završila sa šminkanjem Gie. To me zamolila jer je bila prenervozna da se sama našminka. Izzie i Sihaja su bile napola sa šminkomtako da sam se požurila sebe našminkati. Na svu sreću imam gotovo savršen ten pa nisam stavljala puder nego samo malo bronzera. Oči sam namazala mješavinom prljavorozog i srebrnog sjenila i zatim sam nanjela sam puno crne maskare. Trepavice do neba... Usne sam obrubila svijetlom rozom olovkom , nanjela svijetlorozi ruž i malo bezbojnog sjajila. Zatim frizura. Ostavila sam prirodnu narančastu boju, podigla je u rep,zavezala tirkiznom gumcom i nakovrčala. Sihaja mi je još pomogla napraviti nekoliko vrlo ankih pletenica. Već je bilo pola sedam. Otišla sam u kupaonicu i obukla haljinu, a kada sam izašla cure su ostale bez riječi.
„To si sama napravila?“ zabezeknuto je upitala Sihaja.
„ Bez čarolija?“ nadovezala se Izzie.
„Da.“ Ponsno sam odgovorila.
„Prekrasna je.“ Rekla je Gia, a Sihaja i Izzie su se složile. Zahvalila sam im se. Nihove su haljine bile predivne.

Sihaja je htijela tirkiznu, ali ova joj se više svidjela.

Čim ju je vidjela, Izzie je znala da će tu kupiti. Jednostavna je, ali Izzie ju zna nositi pa izgleda fascinantno.

Ne znam što reči. Jednostavno paše Gii.

Počela sam kopati po kutiji sa nakitom, ne pronalazeći ogrlicu koja mi treba. Već sam bila na rubu suza kada ju je Gia našla pd mojim jastukom. Nemam riječi... Deset do sedam smo bile gotove. Za pet minuta smo se trebale nači dolje sa dečkima. Išli smo kao grupa. Pridružila nam se još jedna cura koja je išla s Oliverom. Jedino su cure znale da sam željela da ne David pozove, ali to se nije gogodilo.
Stale smo jedna do druge i pogledale se u ogledalo.
„Prekrasne ste.“ Rekla sam im.
Pogledale su me jako strogo pa sam nadodala „I ja sam lijepa.“
Spustile smo se u društvenu koja je bila gotovo prazna, ako se izuzmu dečki i ona cura (saznala sam da se zove Tara). Ja sam silazila zadnja da vidim reakciju. Bilicu doslovce odušeljeni. Pa kako i ne bi kada su bile prekrasne. Podijelili su se u parove i David i ja smo ostali zadnji tupo stajati. Oni su krenuli prema Velikoj dvorani.
„Lijepa si.“ Rekao je gotovo šaapatom.
„Ovaj, hvala. Ti isto.“ Bilo mi je malo neugodno, ali kada se nasmješio na moju rečenicu sjetila sam se da moram izgledati hrabro. Prišla sam mu malo bliže jer je čudno izgledalo kada sam stajala dva i pol metra od njega.
„Vau, visoka si.“ Prokomentirao je. Zbog potpetica od deset centimetara sam ga gledala ravno u oči. O da, naučila sam ja prošlog ljeta hodati u vrlo visokim potpeticama. Sihaja je izvirila kroz vrata društvene.
„Idete li vas dvoje?“ nasmješila se i namignula mi.
„Evo nas.“ Rekao je David. „Ideš?“ sada se obračao meni.
„Evo.“ Primila sam ga pod ruku i izašli smoiz društvene. Svi smo krenuli prema Velikoj dvrani. Bila je lijepo uređena. Sa stropa su visjele staklene zvijezdice. Sjeli smo za jedan stakleni stol i onda su „parovi“ polako počeli ustajati i puniti plesni podij.
„Bi li dama htijela zaplesati?“ upitao me David.
Nasmješila sam se i ustala te pošla za njim na plesni podij. Zaplesali smo valcer. Stvarno je dobro plesao. Plesali smo dugo bez prestanka, a onda je na red došla polagana pjesma. Tek sam tada shvatila s da mi je vruče.
„ I demo malo van?“upitala sam ga šapatom. Samo je kimnuo glavom i poveo me prema jezeru. Vani je bilo prekrasn toplo, a opet zbog povjetarca ugodno. Jezero je bilo ravna crna površina.
„Lijepo je.“ Rekao je.
„Da.“ Duboko sam udahnula i odlučila napraviti nešto što nitko živ ne bi napravio. „Ovako, već jedno vrijeme želim nešto napraviti.“ Neremice me gledao i slušao. Stala sam preed njega. „Nemoj se ljutiti.“ Prislonila sam usne na njegove i lagano ga poljubila, a onda se odmaknula i pogledala njegovu reakciju. Ni ja ni on nismo bili spremni na to što se dogodilo nekoliko sekundi poslije. Obavio me rukama oko struka i poljubio. Ja sam mu proplela prste u kosu i uzvratila poljupcem.

6. poglavlje;

Prošlo je mjesec dana od zimskih praznika. Početak je drugog mjeseca, a ja sam se promjenila. dogodilo se nekoliko stvari;
-bili smo kod Jamesovih. Moram priznati da je bilo dobro. Imaju ogromnu kuću i svatko od nas ima svoju sobu. Moja je prekrasna. Svijetlozeleni zidovi, veliki krevet s tamnoljubičastim baldahinom, ogroman prozor s dugim svilenim zavjesama boje trešnje. Šareno, a umjereno. Dopušteno nam je da si je uredimo kako želimo. I da, imam predivan veliki ormar od višnjinog drva. Skupo...
-prestala sam pušiti. Sihaja, Gia i Izzie su me natjerale da ''progledam'' i da shvatim da mi to neće pomoći.
-Joshua mi je pomogao da vratim ocijene na staro. Ne pitajte!!! Dobro znam da mi je mlađi brat!! No da, sve su mi pale na minimum, ali sam ih sve uspjela podignuti bar na iznad očekivanja.

I to je zapravo to.

* * *

Šetala sam perivojem prema dvorcu. Još sat Povijesti magije i gotovo za ovaj tjedan. Kako volim petke. Ugledala sam Giu i požurila do nje.

Ja: Hej.
Gia: Ej.
Ja: Idemo do učionice?
Gia: Aha...

Krenula je ustati jer je sjedila na podu, ali je posrnula. Uhvatila sam je za nadlakticu.

Ja: Jesi dobro?
Gia: Ne...

Nije se uspjevala držati na nogama.

Ja: Gia? Što ti je?
Gia: Ayumi... loše mi je...

Noge su joj popustile, a ja je nisam mogla nositi pa sam je položila na travu. Osvrnula sam se oko sebe da potražim nekoga za pomoć. Jedan je dečko hodao prema jezeru.

Ja: Ej! Ti tamo!

Shvatio je da se njemu obračam pa se okrenuo.

Ja: Trebala bi mi pomoć.

Prišao mi je, a onda shvatio o čemu se radi. Čučnuo je do Gie i opipao joj puls.

Ja: U nesvijesti je. Jel mi ju možeš pomoći odnijeti do bolničkog krila?
On: Naravno. Mogu je ja odnjeti, a ti uzmi njene stvari.

On ju je podigao u naručje, a ja sam uzela njenu torbu i vestu. Hodala sam za njim do bolničkog krila gdje je Giu preuzela bolničarka na njegu. Nakon desetak minuta pregledavanja zaključila je da ima jaku gripu i da je pala u nesvijest jer je bila prezaokupljena učenjem pa nije dovoljno jela niti spavala. Bilo mi je drago da nije nešto strašnije. Bila sam sva na ''iglama'' pa sam odahnula kad nam je bolničarka priopčila vijesti. Sjela sam na klupicu ispred vrata bolničkog krila i stavila glavu među koljena da se smirim.

On: Jesi dobro?
Ja: Ok sam. Zabrinuta...

Duboko sam udahnula i izdahnula, a onda se uspravila.

Ja: Hvala.
On: Ma u redu je...
Ja: E da, ja sam Ayumi.
On: David.

Rukovali smo se.
Vratila sam glavu među koljena i prostenjala.

Ja: Ništa od Povijest magije...
David: A žao ti je?
Ja: Nije...

Nasmijao se.

Ja: Koliko je sati?
David: Pola tri.
Ja: Hvala...
David: Nema na čemu.

Ponovno sam se uspravila i naslonila na zid.

Ja: Kako sam ja glupa. Uopće nisam opazila da joj nije dobro.
David: Znaš da pričaš gluposti.
Ja: Djelimo spavaonicu.
David: Ja sam sa tobom na večini satova pa me nisi primjetila.

Postalo mi je neugodno. Stvarno ga se nisam sječala sa nastave.

Ja: Ovaj...

Nasmijao se. Pogledala sam ga.

David: Sorry...ali...

Jedva je govorio kroz smijeh. Kad se napokon smirio objasnio mi je.

David: Danas sam došao u Hogwarts. Ali isplatilo se zeznuti te.

Udarila sam ga šalom u rame, a on se još jače nasmijao.

David: Nisam od stakla.

Sada sam ga jače udarila.

David: Ej, samo sam se šalio... Imaš jaku ruku.

Nasmješila sam se.

Ja: Znam.
David: Kako si samodopadna.
Ja: Da, i to znam. No da, u kojem si domu?
David: Gryffindor, petoj godina.
Ja: Nažalost, sada ćeš stvarno biti sa mnom na satovima.
David: Stvarno? Onda se moram pripremiti na tebe...
Ja: Što bi to trebalo značiti?

Nije mi stigao odgovoriti jer je zazvonilo.

Ja: Idem ja obavjestit cure o Gii.
David: Cure? Mogu s tobom.
Ja: Nemoj si umišljati.
David: Ipak sam muško.
Ja: Ipak su moje prijateljice.
David: Ok, ok. Ohladi se...
Ja: Molim?
David: Kosa ti mjenja boju.
Ja: Kakva je?
David: Jarko, jarko crvena.
Ja: To mi se koji puta dogodi.
David: Metamorfagus?
Ja: Da.

Našla sam cure, upoznala sam ih s Davidom i obavijestila ih o Gii. Posjetile smo je, ali je spavala. David se otišao raspakirati, a cure u spavaonicu. Ja sam otišla do Jezera. Sjela sam pod drvo i razmišljala. O svemu i o ničemu.

NN: Ej cimerice.

Oliver je sjeo do mene.

Ja: Ej. Moram priznati, lijepo ste nas dočekali.
Oliver: Hvala. Moja mama je bila strašno uzbuđena.
Ja: Ma Silvia je stvarno super. Ali, nekako mi je jako mlada.

Oliver se lagano zacrvenio.

Oliver: Da, ima 31 godinu.
Ja: Čekaj, to bi značilo...
Oliver: Da, rodila me sa šesnaest.

Nismo više razgovarali. Teško za povjerovati, ali Oliver mi je najbolji prijatelj. Upoznali smo se tokom ovih mjesec dana. Sihaja nagovješta nešto više, ali nema ničega. Otišli smo na večeru. Ja sam sjela do Izzie, a Oliver je otišao od svog društva. Sihaja je sjedila nasuprot meni i jela prepečenac.

Izzie: Dumbledore je rekao da ima iznanađenje.
Ja: Da? Baš me zanima...

Uto je Dumbledore ustao i svi smo se utišali.

Dumbledore: Od sada do kraja školske godine će se održavati balovi. Balovi sa temama. Obavijesti će biti izvještene u društevenim prostorijama domova.

Zapljeskali smo i nastavili jesti.

Ja: Fora.
Sihaja: Aha.
Izzie: Nije baš nešto.

I Sihaja i ja smo je pogledale.

Ja: Zašto?
Izzie: Jer nam treba pratioc.
Sihaja: Kako to misliš?
Izzie: Pa to je bal.
Ja: Mislim da nema veze. A ionako, netko te treba.
Izzie: Molim?
Ja: Aaron dolazi ovdije.


Prišao nam je. Zapravo, stao je pokraj Izzie.

Aaron: Možemo razgovarati?
Izzie: Pa...ovaj...može.

Ustala je i pošla s njim. Sihaja me pogledala.

Sihaja: Što si to napravila?
Ja: Malo sam popričala s Aaronom.
Sihaja: I?
Ja: I on nije ravnodušan.
Sihaja: Opa.
Ja: Da...

*****

Poslušajte, molim vas...

Ovo mi se dogodilo prvi puta:

Ostavila sam komentar na blogu http://meganandjessica.blog.hr/

Iskren kao i uvijek. Je li se itko od vas koji me čitate i koje ja čitam naljutio na mene jer sam ostavila iskren komentar?
No da, u komentaru sam se složila sa Gelly (nažalost komentar je izbrisan pa ga ne mogu objaviti) koja je napisala kako je čudno što netko tko nikada nije čitao hpff priču niti je čitao Harry Pottera ide posati hpff priču. Usto je napisala nešto na engleskom što nije bilo točno napisano i na to smo je upozorile, a ona je meni ostavila ovaj komentar:

Na to sam joj ja odgovorila:



Mene zanima što mislite o tome...
Molim puno ISKRENIH komentara...

5. poglavlje

I tako je prošao Božić. Kod mene ima jedna velika novost. Slijedeći vikend idemo obitelji James u posjet. Nešto kao ''upoznavanje''. Dumbledore nas je pustio. Aaron je pesimističan. Ja sam uvijek bila optimistična, ali ovo je i meni malo čudno. Joshua i Kaia su uzbuđeni. Moglo bi se reči. Nitko od nas nije pretjerano dobro raspoložen. Cure me pokušavaju oraspoložiti i zahvalna sam im na tome, ali jednostavno sada ne mogu razgovarati s njima. Dogovorila sam se s Aaronom, Joshuom i Kaiom da ćemo se naći na ''našem'' mjestu. Točnije, kod trečeg staklenika. Vani je bilo sunčano i sve se još uvijek bijelo od snijega. Aaron je već bio tamo. Kad sam mu prišla shvatila sam što to drži u ruci. Cigaretu.

Ja: Nisi pošten.

Začuđeno me pogledao.

Ja: Daj meni jednu.

Još uvijek me netremice gledao.

Ja: Ne šalim se.

Podignuo je obrve, ali mi ipak pružio kutiju. Izvadila sam jednu i zapalila. Dobro je to za opuštanje. Sjela sam kraj njega i pričekali smo Joshuu i Kaiu. Čim smo ih vidjeli izdaleka zagasili smo cigarete sa žaljenjem. Joshua i Kaia su nam prišli. Joshua je na licu imao čudan izraz. Iskosa je pogledao Aarona i mene. Kaia je sjela do mene, a onda naglo ustala sa zgađenim izrazom lica.

Kaia: Pušili ste?
Joshua: Jesu.
Ja: Nemate me pavo ni za što okrivljavati.
Joshua: Vas se dvoje pretvarate u propalice. Što je sljedeća?! Extasy? Ili nešto gore?
Aaron: Ajd, začepi. Imam pravo raditi što želim. Kao i ona.

Prstom e pokazao na mene. Nasmijala sam se.

Ja: Dajte, to su samo cigarete.

Sada se Joshua nasmijao. Nekim zlobnim smješkom.

Joshua: Ne želim vaš čuti. Niti vidjeti. Kada se unormalite možemo razgovarati.

Krenuo je natrag prema dvorcu.

Kaia: Ima pravo. Idem za njim.

I ona je otišla. Aaron mi je pružio novu cigaretu. Uzela sam je.

Aaron: Još su djeca.
Ja: Ali svejedno imaju pravo.
Aaron: Znam.
Ja: To je zbog malo stresa.

Aaron se nasmijao.

Aaron: Malo? Malo puno. Ali da, nije zdravo.
Ja: Znam...
Aaron: Dobra curica.

Potapšao me po glavi. Podbola sam ga laktom u rebra.

Ja: Ma marš, nisam mala beba.
Aaron: Znam.

Malo smo se smrzavali vani, dokrajčili cigarete i krenuli prema dvorcu. Prebacio je jednu ruku meni preko ramena, a ja sam se stisnula uz njega. Kako bilo, dobar je stariji brat.

Aaron: Eh da, vidio sam da si dobra s Oliverom Jamesom.
Ja: Selimo se k njima pa smo sklopili primirje.
Aaron: Ali tvoje prijateljice misle da će biti nešto više između vas.
Ja: A ja znam da neće. A što bi ti napravio da mi se upucava? Prebio ga?
Aaron: Pa nije da mi nije palo na pamet.
Ja: Malo si prezaštitnički nasrtojen, znaš?
Aaron: Pa tko će biti ako neću ja?
Ja: Samo se brini ti o sebi.

Razišli smo se u Gryffindorskoj društvenoj. Svatko u svoju spavaonicu. Bilo je tek pola sedam, a kako je subota tako nema nastave. Ipak, spustila sam se u Veliku dvoranu na doručak. Bila je gotovo prazna. Zapazila sam Axiu pa sam joj prišla.

Ja: Dobro jutro.
Axia: Jutro.
Ja: Mogu sjesti?
Axia: A možeš.

Sjela sam nasuprot nje. Sjetila sam se što sam ju ono htijela pitati.

Ja: Pušiš?
Axia: Ovisi zašto pitaš?
Ja: Gdje nabavljaš bezjačke cigarete? Neću brata stalno daviti.

Začuđeno me pogledala.

Axia: Ti?
Ja: Da, ja. Što je tako čudno?

Axia se nasmješila.

Axia: Ma ništa, samo, ti si uvijek bila dobra curica.
Ja: Da, sad sam dobra curica koja puši. Nisam se puno promjenila.
Axia: A dobro. Gle, ja ti ih mogu nabavljat, ali bilo bi bolje da ipak gnjaviš brata. On bolje zna.
Ja: Kako to misliš?
Axia: Svi su prvo od njega nabavljali cigarete.
Ja: Aha. Hvala.

Ustala sam i vratila se u Gryffindorsku društvenu. Uputila sam se prema muškim spavaonicama i pokucala na Aaronovu. Čula sam tiho ''naprijed'' i ušla. Jedino je Aaron bio budan. Sjedio je na prozorskoj dasci i... pušio.

Ja: Od kad pušiš?
Aaron: Od nedavno.
Ja: Ne laži mi.
Aaron: Ovaj ok... od prije tri godine.
Ja: Molim?
Aaron: Gle Ayumi, žao mi je to ti nisam rekao, ali nisam znao kakva će biti tvoja reakcija.
Ja: A sad mi je u redu reči jer i ja pušim?
Aaron: Pa... da.
Ja: Ja sam cigaretu uzela od tebe, a nisam to sakrivala od tebe. Mogla sam ja na druge načine doći do njih.
Aaron: Znam. Žao mi je.

Duboko sam udahnula i izdahnula, a onda mu prišla.

Ja: Ma, ok je.

Ugasio je cigaretu, sišao s prozorske daske, prišao mi i poljubio u čelo.

Aaron: Hvala. Znači, koliko kutija tjedno?
Ja: Pa, ovaj... dvije kutije?
Aaron: To ti je 40 cigareta.
Ja: Može. Mislim da će mi biti i manje dovoljno.

Prišao je svom noćnom ormariču i iz ladice izvadio jednu kutiju.

Aaron: Evo ti za sada da ne ispadne da žicaš svog starijeg brata.

Izvadio mi je i upaljač i sve mi strpao u džep jakne.

Ja: Hvala. Koliko je to galeona?
Aaron: Ma zaboravi! Neću rođenoj sestri naplačivat.
Ja: Dobro. Onda sam ti dužna uslugu.
Aaron: Dobro. Usluga znači.

Izašla sam iz spavaonice i popela u svoju. Cure su začudo bile budne.

Gia: Dobro jutro.
Ja: Jutro spavalice.
Sihaja: Mi spavalice? Pa ti si ta koja se probudila u pola šest.
Ja: No dobro...


Otvorila sam prozor i popela se na prozorsku dasku. Baš kao Aaron, pomislila sam. Izvukla sam kutiju cigareta iz džepa i upaljač te zapalila jednu. Cure su zabezeknuto gledale u mene.

Sihaja: Ayumi?
Ja: Da?
Sihaja: Što to imaš u ustima?
Ja: Cigaretu. Bezjačku.
Sihaja: A što ti radiš s njom?

Nasmijala sam se.

Ja: A što bih radila s cigaretom?
Izzie: Zašto?

Dočarala sam si pepeljaru i ostavila cigaretu u njoj. Skočila sam s prozorske daske i prišla curama.

Ja: Roditelji su mi poginuli, a ne zna se razlog. Selim se k obitelji koju sam do sad mrzila. Razumijete li zašto?

Sihaja mi je prišla i snažno me zagrlila.

Sihaja: Ma razumijemo. Samo smo malo začuđene.

I Gia i Izzie su nam prišle. Jedan veliki grupni zagrljaj, a onda kada su se odmaknile Gia prokomentira.

Gia: Zaudaraš na dim.
Ja: To je pretežito zbog Aarona.

Izzie je porumenjela.

Izzie: I on puši?
Ja: Već tri godine. Nisam niti ja znala.
Izzie: Aha...
Ja: A tebe to znima jer...?
Izzie: Ma ništa.

Gia se bacila ne svoj krevet i prasnula u smijeh.

Gia: Izzie se sviđa Aaron!!! Izzie se sviđa Aaron!!

Izzie ju je pogodila jastukom. Bila je crvena kao paprika. Ja sam zinula.

Ja: Nisi nam rekla?? Nisi nam rekla???
Izzie: Ja...
Sihaja: Da?
Izzie: Da, dobro.
Sihaja: Opa.

Ja sam se opet popela ne prozorsku dasku i uzela cigaretu.

Ja: Nije ti on tako loš.
Sihaja: Zašto ništa ne pokušaš?
Izzie: Zato što sam ja ja.
Ja: Znamo. Ali zato sam ja ja i ja ću pokušati nešto.
Izzie: Ali...
Ja: Nema ali, Izzie.

Do ručka smo raspravljale o Aaronu i Izzie, a onda smo malo šetale i posjetile knjižnicu. Taj dan više nisam ni pomislila na cigarete. Sve je čudno.

4. poglavlje

Sihaja je hodala hodnikom prema meni. Iza nje je hodao visok dečko smeđe kose. Zamolila sam ju da se nađemo poslije četvrtog sata. Samo, tko je dečko?

Sihaja: Ej, si dobro?
Ja: Da, da, dobro sam.
Sihaja: Što se dogodilo?

Dečko se nakašljao.

Sihaja: Joj, da. Ayumi ovo je Starz Scrable, Starz ovo je Ayumi Hamasaki.

Rukovali smo se.

Starz: Drago mi je.
Sihaja: Vjeruj mi, njoj je još draže.

Ošinila sam ju pogledom.

Ja: Kako to misliš?
Starz: Da, kako to misliš, Sihaja?
Sihaja: Ma ništa, nema veze. Nemojte me ubit'.
Ja: No da, trebala bih podršku. Idem Oliveru Jamesu priopčiti NEKE stvari.

Ono ''neke'' sam posebno naglasila.

Sihaja: Ja, ovaj, moram sa Starzom u knjižnicu.

Starz ju je iznenađeno pogledao, ali kada mu je ona dobacila oštar pogled pravio se da zna sve o tome.

Starz: Da, mora mi pomoči oko... oko nekih životinja.
Ja: Aha, životinja? Zanimljivo.
Sihaja: Pa, moramo ići.
Ja: Dobro, Sihaja?
Sihaja: Da?
Ja: Nadrapat ćeš zbog ovoga.

Nasmijala se i pravila se kao da ne zna ništa o tome. Što je radila? Hoće da sama idem Oliveru Jamesu. I otišla sam. Zapravo, prvo sam ga malo tražila. Na kraju sam ga našla kako sijedi kraj jezera.

Ja: Moramo razgovarati.

Iznenađeno me pogledao, a onda sam sjela do njega i prešla na stvar.

Ja: Gledaj, stvari stoje ovako; ono što je ostalo od moje obitelji seli se k tvojoj.

Gledao me i vidjelo se da ne razumije.

Ja: Od kad su... mi roditelji... poginuli...

Zastala sam. Još se nisam pomirila s tom činjenicom. Duboko sam udahnula, a onda nastavila.

Ja: Tvoji i moji roditelji su bili jako dobri prijatelji i kad sam se Aaron rodio odlučili su se za tvoje roditelje kao njegove kumove, a kako je najstariji tako smo ''dodijeljeni'' tvojim roditeljima na skrb. Tvoji su roditelji ujedno i moji krsni kumovi.

Malo me gledao, a onda se nasmijao.

Oliver: Biti će nas puno.
Ja: Da...
Oliver: Primirje?
Ja: Primirje.

Rukovali smo se.

* * *

U spavaonici su bile Izzie, Gia i Sihaja. Sjela sam na svoj krevet, uzela jastuk u ruke i bacila ga na Sihaju.

Ja: Bezobraznice...
Sihaja: Ej, samo malo. Između vas ima kemije...
Ja: Samo sanjaj.

Gia i Izzie su nas zainteresirano gledale pa sam im prepričala današnje događaje.

Gia: I? Kakav je taj Starz?
Ja: Zgodan.
Sihaja: Ali...?
Ja: Ali nije moj tip. I da, smiri hormone i ne pokušavaj me spojiti sa svakim dečkom na kojeg naiđeš.
Sihaja: Dobro, odustajem...
Ja: Hvala.

Isplazila mi je jezik i bacila jastuk natrag na mene. Započela je tuča jastucima. Nakon četrdeset i pet minuta perja je bilo svuda. Doslovce svuda. Izvukla sam jedno iz džepa tamnoplavih traperica koje sam imala na sebi i još nekoliko iz ovratnika otrovno zelene košulje. Gia se malo pozabavila čarolijama i za tren je sve bilo blistavo čisto. Prišla sam prozoru i širom ga otvorila. Ledeno hladan zrak razmrsio mi je kosu.

Ja: Cure dođite!!!

Zbunjeno su me pogledale, a onda mi prišle i shvatile razlog mog iznenadnog veselja. Snijeg. Prvi snijeg. Te sam noći spavala bolje nego ikad.

* * *

Osvanulo je i Božićno jutro. Sve je imalo miris na jelke i cimet. U našoj je spavaonici, pod jelkom okićenom crvenim i zlatnim kuglicama, sve blještalo od ukrasnog papira. Ustala sam iz kreveta, prišla prozoru te ga otvorila. Uzela sam malo snijega koji se nakupio na dasci i prišla Sihaji. Jedva sam suzdržavala smijeh. Malo sam joj snijega bacila na glavu. U roku od dvije sekunde je bila na nogama. Samo sam stavila prst na usta i onda pokazala na Izzie i Giu. Obje smo se dohvatile još malo snijega i prišle krevetima uspavanih ljepotica.

Ja: Kada nabrojim da tri.

Sihaja mi je namignula.

Ja: Jedan...
Sihaja: Dva...
Ja/Sihaja: Tri!!!

Obje smo ispustile grude snijega iz ruku. Obje su vrisnule i iskočile iz kreveta.

Izzie: Pa jeste li vi normalne!!!
Gia: E, osvetit ću vam se!!!

Sihaja i ja smo se valjale od smijeha, a onda je Sihaja uočila poklpne.

Sihaja: Jej, POKLONI!!
Ja: Evo prvo moj.

Pružila sam joj poklon zamotan u otrovno zeleni celofan.

Sihaja: Tipično za tebe.
Ja: Naravno. Ajde, otvori.

Usput sam dodala Izzie i Gii dva poklona u otrovno zelenom celofanu. Napokon je Sihaja otvorilia svoj. Razjapila je usta u čudu.

Sihaja: Predivna je.
Ja: Otvori je.

Otvorila ju je i izvukla bisernu ogrlicu. Odmah ju je stavila oko vrata. Izzie i Gia su u isti čas otvorile poklone.

Izzie/Gia: Predivno!
Ja: Pa no, otvorite.

I one su si objesile ogrlice oko vrata.

Sihaja: Hvala, hvala, hvala.
Ja: Nema na ćemu.
Izzie: Predivno je, hvala.
Ja: Ma daj...
Gia: Hvala.
Ja: Smirite se!!

Sve su me tri zagrlile. Skoro sam se ugušila. Zatim su mi sve tri pružile razne poklone u šarenim celofanskim omotima.

Izzie: Moj prvo otvori.
Ja: Ok.

Razvezala sam tamno crvenu mašnu i celofan se rastvorio. Crna kutija. Skinula sam poklopac i razjapila usta, a oči su mi skoro iskočile.

Ja: Ovo...
Izzie: Voliš lude boje, a ovakve nemaš.
Ja: Pa ti si luda... Znaš li koliko tekve cipele koštaju?
Izzie: Samo šuti i isprobaj ih.

Iz kutije sam izvadila zelene cipele na potpeticu. Naravno da su mi se sviđale. Zelene su.


Skinula sam čarape i navukla ih na noge. Savršeno. Zagrlila sam Izzie, ali me Gia prekinula.

Gia: Sad moj, sad moj.
Ja: Dobro idem, idem.

Ljubičast celofan se sam otvorio. Srna satenska traka s privjeskom u obliku cvijeta. Kao da mi čita misli. Predivna je.


Ja: Hvala, hvala, hvala. Predivna je.

Sihaja mi je pružila svoj poklon u tirkiznom celofanu. Nešto mekano. Odmotala sam poklon i našla se oči u oči s svijetlo rozim korzetom na cvijetiće. Nikada još nisam ništa takvo imala, ali sam željela.


Ja: Hvala.

Skočila sam na noge (s time da sam skoro pala zbog novih cipela) i sve ih tri zagrlila. Još smo malo odmatale ostale poklone, a onda se obukle i krenule na doručak. Navukla sam na sebe crvene tajice i zelenu vunenu tuniku. Gia mi je na glavu nataknula kapu Djeda Božićnjaka pa sam tako u duhu Božića stigla na doručak. Sve je vrvjelo od učenika. Svi su pričali sa svima. Predivno. Jednostavno obožavam Božić.

Obavijest

Ovako, (moram se pohvalit!!) idem na državno natjecanje iz biologije...
Neću moći do kompa do srijede, ali molim da me se obaviještava za postove...
Hvala...
PoZzy...

3. poglavlje

Suze su se same počele slijevati niz obraze. Jedna po jedna. Sve brže i brže. Sjedila sam u Dumbledorovom kabinetu. Aaron mi je stisnutih usana i tupog pogleda sjedio s desna, Joshua s lijeva, a Kaia je sjedila meni u krilu i plakala. Dumbledore nam je upravo priopčio da su nam roditelji poginuli. Kako? Ne zna se. Zna se jedino da ih više nema. Nema zauvijek. Dumbledore je još nešto govorio o nasljedstvu i skrbništvu. Nisam mogla povjerovati što je rekao. Skrbništvo je dodjeljeno našim krsnim kumovima, Jamesovima. Nisam znala da su nam oni kumovi. Nitko od nas nije znao. Napokon nas je poslao u društvenu. Ja nisam imala namjeru u nju ići pa sam ušla u prvu praznu učionicu. Sjela sam u zadnju klupu i promatrala ploču. Ponovno sam počela plakati. Nisam mogla odagnati osječaj usamljenosti, što je čudno jer nikada nisam bila povezana s roditeljima. Trgnula sam se kada je netko ušao u učionicu. Sihaja, Izzie i Gia. Sve su me tri zagrlile.

Gia: Čule smo što se dogodilo.
Izzie: Aaron nam je rekao gdje si.
Sihaja: I čule smo za skrbništvo.
Gia: Da, nevjerojatno.
Izzie: Kako su to mogli napraviti?
Ja: Cure, smirite se.

Koliko god tužna bila, ova me njihova briga oraspoložila.

Ja: Vodite me u Medičarnicu?
Sihaja: Naravno. Na jednu veliku lizalicu?
Izzie: I na jedan čokoladni frape?
Gia: I ja ću dodati još malo kiselih žvakača?
Ja: Može sve, baš mi to treba. Idem se samo malo srediti, može?

Kimnule su i zajedno smo krenule do spavaonice. One su pričekale u društvenoj. Umila sam se ledeno hladnom vodom i na sebe navukla čiste smeđe hlače, tamnozeleni pulover, smeđu zinsku jaknu i gojzerice. Kosu sam skratila do malo iznad ramena i navukla tamnozelenu vunenu kapu. Cure su sjedile pred kaminom kada sam sišla.

Izzie: Opa, kamo ti ideš?
Ja: Pa morala sam se spremiti za Medičarnicu.
Gia: Kao da ideš na spoj s lizalicama.
Ja: Tko zna.

Krenule smo. Vani je vrijeme bilo prekrasno. Hladno i istovremeno sunčano. Bilo je otprilike -7. Nadala sam se bijelom Božiću. Opa, za dva dana je.

Ja: Cure ja još nisam stigla kupiti poklone.
Sihaja: Ma nema problema, mi će mo ići na vruču čokoladu, a ti kupuj.
Ja: Ok, ali prvo u Medičarnicu po lizalice.
Izzie: Nema problema.
Gia: A da malo požurimo?

Ubrzale smo korak. U prošlih pola sata sam uspijela zaboraviti na roditelje, tj. na njihovu smrt. Sada mi je to opet ušlo u sječanje. Oči su mi se napunile suzama. Opet.

Sihaja: Ayumi?
Ja: Dobro sam...
Sihaja: Jesi li sigurna da baš danas trebano ići kupovati poklone?
Ja: Trebam sve nakratko zaboraviti, ok?
Sihaja: Ok.

Izzie i Gia su me primile svaka pod jednu ruku i tako smo nastavile šetati prema Hogesmadeu.

***

Ja: JA HOĆU OVU!! OVU TU!!!

Prstom sam pokazivala na jednu crvenu lizalicu veličine dlana. Cure su crkavale od smijeha.

Gia: Smiri se curo, dobiti ćeš lizalicu.
Ja: Sigurno?
Gia: Ako budeš dobra.

Napučila sam usta, nakrenula glavu i počela treptati okicama. Izzie i Sihaja su se previjale od smijeha, a Gia mi se smilila.

Gia: Da dobro, dobiti ćeš tu vražju lizalicu.
Ja: Hvaja, hvaja, hvaja.
Gia: Luđakinjo.

Kupila mi je lizalicu i sve tri smo izašle na hladan zinski zrak. Otvorila sam lizalicu i počela je cuclati.

Ja: Nađemo se u Zabušenom kotlu?
Izzie: Ok, za koliko?
Ja: Dva sata?
Gia: Može.
Sihaja: Čekamo te sa vručom čokoladom.
Ja: Savršeno.

Razdvojile smo se. Ušla sam u dućan s antikvitetima. Malo sam razgledavala i naišla na drvenu kutijicu. Tamno se drvo ljeskako pri svijetlosti. Otvorila sam je. Cijela je obložena tirkiznom svilom. Znala sam za koga ću je uzeti. Za Sihaju. Moram još naći nešto s čime ću je nadopuniti. Kada sam je zatvorila primjetila sam nešto što prije nisam. Prekrasnu rezbariju na poklopcu. Kupila sam ju bez premišljanja i krenula dalje. Što za Izzie i Giu? Što? Izzie zna biti eksplozivna i maštovita, a Gia uvijek nađe riješenje. Vratila sam se u onu trgovinu s antikvitetima. Uzeti ću još dvije kutijice. Za Giu sam pronašla jednu oblijepljenu školjkama, a za Izzie kutijicu koja je podsječala na škrinju u kakvu su gusari spremali blago. Slijedeća postaja je bila trgovina nakitom. Svima trima sam uzela biserne ogrlice. Uzela sam i jednu sebi, nisam mogla odoljeti. Još sam neko vrijeme kupovala poklone za Aarona, Joshuu i Kaiu, a zatim krenula prema Zabušenom kotlu. Izzie, Gia i Sihaja sjedile su za stolom u najudaljenijem kutku prostorije. Nasred stola je stajala šalica vruče čokolade. Čim sam im prišla zapitala sam da li je čokolada za mene.

Gia: Je, ako nam kažeš što si kupila.
Ja: Aaronu sam kupila set za uređivanje metle, znate da je opsjednut metlobojem, Joshui knjigu, obožava čitati, a Kaii ovo.

Iz torbe sam izvukla malog mačića. Cure su se odmah raspekmezile.

Izzie: Joj, kako je sladak.
Sihaja: Ma presladak.

Još su malo žnjarale mačića, a onda smo krenule natrag prema Hogwartsu. U spavaonici sam sve poklone ''pohranila'' u ormaru i dobro ga zaključala.

Sihaja: Ideš na večeru?
Ja: Samo vi krenite, ja ću doći za pet minuta.
Gia: Ok, vidimo se.

Njih su tri krenule na večeru, a ja sam uzela mačića u ruke.

Ja: Kladim se da ćeš obožavati Kaiu.

Stavila sam ga u košaricu i spustila se u društvenu. Kao i inaće, zabila sam se u nekoga. Naravno, u Olivera Jamesa. Nije mi se dalo raspravljati s njim pa sam mu se ispričala i krenula na večeru.